Vzemite si čas in preberite:
Tema: Srbi = Sloveni; trdijo da so Srbi izvor Slovanov
http://www.objave.com/phpBB2/viewtopic.php?t=2836Tema: Skupno iransko poreklo Hrvatov in Srbov:
http://www.objave.com/phpBB2/viewtopic.php?t=2830V skupni temi Slovani - veza s starimi civiliozacijami trdijo, da so Srbi = etruščani; pa da so Srbi = Kelti in so enaki Valižanom; celo, da so direktni potomci Atlantide (Teme o gori RTANJ - npr. "Duh Rtnja" itd .... celo, da so v Sončevi piramidi v Egiptu našli napise v srbščini strae 8000 let)
Urednica Vesna mi v temi Sloveni = Srbi odgovarja na str. 7 tako, citat Vesninega teksta (citira tudi mene, sem isto Dreammer) :
[quote="Vesna"]
[quote="Dreammer"]
POŠTVO
VI STE TUKLI I SILOVALI MNOGE LJUDI&NACIJE IZ EX YUGE A NE MI SLOVENACI (BRATOMORNI RAT) A SADA DRŽITE OGLADALO MENI & MOM NARODU DA STE VI SRBI IZVOR . TO JE PUKA LAŽ MOŽEŠ MI CITIRATI 1001 AMATERSKIH VIRA ALI NEMAJU OSNOVE I LAŽNI SU BEZ ISTORIJSKE OSNOVE.
[/quote]
Žao mi je brate Dreammer što si tako ,,neobavešten'' što se tiče nevinosti Slovenaca u ratu 1991.
Stoga smatram svojom obavezom da ti omogućim da pročitaš sledeći tekst, da ne bi bio i dalje neobavešten :
Šokantno otkriće iz Slovenije: Rat u Sloveniji nije započela JNAMay 18, 2009 by Daily News Montenegro
Rate This
Quantcast
Izvor: Politika
Prvo istraživanje kršenja međunarodnog prava u oružanim sukobima juna 1991. u Sloveniji donosi „šokantno otkriće”, javlja list „
Žurnal”. Uoči Dana saveza veterana rata za Sloveniju, koji danas obeležavaju pripadnici nekadašnje slovenačke teritorijalne odbrane (TO) i policije koji su se borili protiv JNA, procurila je prikrivana strana tih događaja koja okreće na glavu (do sada važeću) zvaničnu verziju.
Ukratko,
rat nije počela JNA, već TO (Teritorijalna Odbrana republike Slovenije).
Autor otkrića je Marko Prešeren. Dobio je dozvolu vrhovne državne tužiteljke Barbare Brezigar da pregleda predmete tužilaštva koje je za različite kažnjive radnje proteklih godina gonilo 104 pripadnika JNA zbog učešća u oružanim sukobima 1991. Prešeren je, uprkos opstrukciji nižih instanci tužilaštva koje mu nisu omogućile da istraži sve slučajeve, došao do podatka da je „TO napala jugoslovensku vojsku (JNA), što je utvrdila i
CIA, američka obaveštajna služba”. „Podaci potvrđuju da su se pripadnici JNA borili u skladu sa ženevskim konvencijama zbog čega im se ne bi smelo suditi (u Sloveniji)”, tvrdi Prešeren. Otuda su sve presude kojima su okrivljeni pripadnici JNA oslobođeni optužbi – pravilne, upozorava on. Uz to je većina od 104 procesa vođena „u suprotnosti sa ženevskim konvencijama jer su se vojnici i oficiri JNA borili u skladu sa ženevskom konvencijom”, a među optuženima za kršenje ratnog prava bio je samo jedan pripadnik slovenačke TO”, jer „tužioci nisu uvodili postupke protiv naših”, kaže Prešeren.
Rezultati istraživanja „Tužilačka i sudska praksa u Republici Sloveniji po pitanju kršenja međunarodnog prava u oružanim sukobima 1991”, iznenadili su i autora. „Utvrdio sam da (slovenački) sudovi većinom nisu sudili u skladu sa ženevskim konvencijama jer ne znaju da ih primene. Četiri punomoćne oslobađajuće presude su pravilne. Od 71 slučaja – 56 uopšte ne bi smelo da bude procesuirano. Ti vojnici, odnosno oficiri (JNA), uopšte ne bi smeli da budu gonjeni (od strane Slovenije), jer
nisu učinili ništa naopako, u poređenju s našim kriminalistima koji su im
podmetali dokaze kako bi im se svetili”, objašnjava Prešeren. „Žurnal 24” postavlja pitanje čitaocima znaju li koliko je oficira TO poginulo ili ranjeno tokom tzv. desetodnevnog rata za osamostaljenje Slovenije.
Nijedan, glasi odgovor.
Toliko o tom ratu, u kom su Slovenci pobili pedesetak nenaoružanih golobradih mladića, pripadnika JNA...
Dokumenti u koje je Prešeren imao uvid dokazuju nehumano delovanje i domaće filijale Crvenog krsta, jer je „saupravljao zarobljenički logor u zatvoru u Kopru i pomagao u gušenju pobune oficira JNA”. Prešerna je zanimalo i zašto nije uveden
nijedan postupak protiv domaće TO. Zaprepastila ga je reakcija tužilaca: „Tužioci su bili užasnuti – pa nećemo valjda protiv naših da radimo?!” Stoga Prešeren smatra da u Sloveniji treba sprovesti „usavršavanje tužilaca i sudija u pogledu ženevskih i haških konvencija”.
Izvor:
http://dailynewsmn.wordpress.com/2009/05/18/sokantno-otkrice-iz-slovenije-rat-u-...Slovenački ratni zločiniSlobodan Pantelić mučki ubijen na karauli Škofije. Slovenija je “neokaljana ratnim zločinom” ušla u Evropsku uniju, pa će zato svim sredstvima nastaviti da
negira kako je na graničnom prelazu kod karaule Holmec prilikom raspada SFRJ počinjen ratni zločin, uprkos poznatom podatku da su tokom leta 1991.godine u Sloveniji poginula 42 pripadnika JNA.
Za snimak austrijske televizije ORF TV, emitovan marta 2006.godine u srspkim medijima, koji govori o
streljanju trojice vojnika JNA. Zorana Ješića starog
17 godina iz sela Sakule kod Pančeva, Gorana Maletića,
19 godina iz Novog Sada i Antonija Šimanovića,
18 godina iz Jablanice(BiH), slovenačka vlada tvrdi da je montaža, i da ne odgovara stvarnom dogadjaju. A zna se da su ova trojica momaka pokušali da se predaju, držeći u rukama beli čaršav. Slovenački zvaničnici negiraju i izjave gospodje Neve Miklavič-Predan, predsednice slovenačkog Helsinškog odbora, koja navodi da se pre šesnaest godina vodila istraga koja je bila državna tajna, a tadašnji šef kriminalističke ekipe Drago Kos izjavio je da su Slovenci protivavionskim topom gadjali krov karaule pod kojim su bili vojnici. Kos je takodje naveo da se toga dana: “vodio viteški boj, i da nije bilo ratnog zločina, već se radilo o potpuno normalnom sukobu”. Slučnu verziju iznelo je tada i slovenačko tužilaštvo, ali s obzirom da je austrijska televizija pomenute snimke na svojim kanalima emitovala pre 16 godina, odnosno istig dana kada se dogodilo, u emisiji pod radnim naslovom “prvi ratni zločin počinjen tokom raspada SFRJ”, sumnja u zvaničnu slovenačku verziju prisutna je od početka. Ponovno emitovanje snimaka austrijske televiozije na srpskim medijima, serija tekstova o tim dogadjajima, pokretanje pretkrivičnog postupka od strane Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu, nisu se nimalo dopali slovenačkoj valsti, koja se “zabrinula” da će to pokvariti dobre odnose. Posebnu zabunu je izazvao bivši ministar odbrane Zoran Stanković izjavom da trojica vojnika nisu 27. juna 1991.godine ubijena na karauli Holmec. Ikao je ovaj slučaj neugodan za Sloveniju, ova država datum dogadjaja na karauli,
27. jun slavi kao Dan slovenačke policije, zbog tadašnje pogibije dva slovenačka policajca.
Ratni zločin na karauli Škofije
Ako slučaj Holmec pokušavaju da “zature” i da ga izbrišu sa spiska ratnih zločina tokom raspada SFRJ, Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu ne bi smelo da olako predje preko ratnog zločina koji je počinjen na tadašnjoj jugoslovensko- italijanskoj granici, kod karaule Škofija, 29. juna 1991. godine. Toga dana pripadnici slovenačke teritorijalne odbrane zarobili su i metkom u potiljak ubili Slobodana Pantelića, starog 45 godina, kapetana prve klase, iz garnizona u Ilirskoj Bistrici, rodjenog u zlatiborskom selu Šljivovica. Tada su ubijeni i Branko Sedlar, star 37 godina, gradjansko lice na službi u JNA iz garnizona Rijeka i Osmani Mehmedin, star 21 godinu, vozača na redovnom služenju vojnog roka iz garnizona u Ilirskoj Bistrici, a rodom iz Makedonije. Sva trojica su bili u vozilu “picgauer” koje su zaustavili teritorijalci, na silu ih izvukli iz vozila i mučki likvidirali, pucajući im u potiljak. Nakon toga su teritorijalci iscenirali sukob i smrt ove trojice pripadnika JNA “smestili” u borbenu paljbu, da bi se prikrio ratni zločin. Više od petnaest godina i slovenačko i srpsko pravosuđe ćute o ovom slučaju ratnog zločina. O ovom zločinu prvi je progovorio u svojoj knjizi Uspomene na početku oružanog sukoba u Jugoslaviji 1991. godine Konrad Kolšek. Slovenac Kolšek je inače te godine bio komandant Pete vojne oblasti sa sedištem u Zagrebu, kojoj j pripadala i Slovenija i poznato je da su ga Sloevnci odmah proglasili za izdajnika, a vojni vrh u Beogradu 29. juna razrešio te dužnosti, a posle tri meseca je penzionisan. O ubistvu Pantelića, Sedlara i Mehmedina, Kolšek piše:
“Indikativan je izveštaj pomoćnika komandanta za političko pravni sektor 13. korpusa, pukovnika Mirka Vukanovića koji je u 11,30 časova poslao službeno nadredjenoj komandi, pukovniku Predojeviću sledeće: “Na graničnom prelazu Škofije neočekivno su nas napale oružane snage Slovenije, pri čemu su izgubili život kapetan 1. klase Slobodan Pantelić, leš su našli u karoseriji, vojnik-vozač Mehmedin Osmani, našli smo ga u kabini vozila, i vozač-civil čiji smo leš našli na karoseriji. Svi su bili ubijeni metkom u potiljak. Njihova tela su naknadno ubačena u vozilo. Ovu trojicu pukovnik Krtinić je 29.juna 1991, godine poslao sa karaule Škofije na istoimeni granični prelaz, a izvršena obdukcija pokazala je da je “picgauer” upao u zasedu, a njih terojica sa leđa hicem u glavu likvidirani....” napisao je Kolšek, a u istoj knjizi zabeležio je i sledeće:
“Za ovom trojicom poslato je pojačanje, oklopno vozilo koje su slovenački teritorijalci gađali protivoklopnim ručnim bacačem. Tu su još teško ranjena dvojica starešina, koji su prevezeni u Beograd, ali su podlegli ranama. Ranjeni su još dva oficira i jedan vojnik ali su uspeli da se dočepaju granice gde su im u pomoć priskočili italijanski vojnici....”, zapisao je Kolšek. Ovu verziju događaja na karauli Škofije potvrdilo je i nekoliko svedoka na jednom ročištu u sudu u Ljubljani, medju njima je bio i tadašnji predsednik opštine Kopar. Ali, sve je to bilo uzalud, jer zvaničnoj Sloveniji nije stalo do istine, već da prikrije sve slučajeve ratnog zločina koje su počinili njeni teritorijalci.
Zlatiborac Slobodan Pantelić, kapetan 1. klase, bio je oženjen Slovenkom, njeni sunarodnici su ga mučki ubili
Slobodan Pantelić, mučki ubijeni kapetn 1. klase JNA, bio je jedan od petoro dece Mileve i Obrada Pantelića iz zlatiborskog sela Šljivovica. Završio je Podoficirsku školu i više od deset godina živeo u Sloveniji, u garnizionu Ilirska Bistrica. Tu se oženio slovenkom Marijom, sa kojom je dobio sina Ljubena. Povremeno su dolazili u Slobodanovu rodnu Šljivovicu. Pripadnici JNA i gradjani Ilirske Bisterice koji su ga poznavali, voleli su ga i poštovali kao časnog čoveka. Slobodanova rodbina u Šljivovici za njegovu pogibiju saznala je 1. jula 1991. godine. Sa tugom tih julskih dana Slobodanove starije komšije u Šljivovici sećale su se kako su njihovi očevi i dedovi tokom Drugog svetskog rata u sv
Home
Pages: 1 
