"PREVARA SA HOLESTEROLOM

Evo jos jedne teme o tome kako zdrave ljude proglasiti bolesnima,
s farmaceutskom industrijom kao glavnim igracem.

Prof. dr. med. Walter Hartenbach autor je doista intrigantne knjige DIE
CHOLESTERIN-LOGE, Das Marchen vom bosen Cholesterin.
Knjigu je moguce naci i na policama nasih knjizara i to pod naslovom
"LAZ O HOLESTEROLU, Bajka o losem holesterolu" (EruditA Zagreb, 2004.).

Anyway, ova bajka je posvecena, kako tvrdi dr. Hartenbach, jednoj od najvecih
prevara u podrucju savremene medicine koja se temelji na neistinitim tvrdnjama o
holesterolu, tvrdnjama proizaslih iz usta lakome farmaceutske industrije.

Svoju tezu autor je potkrepio sazetim prikazom radova priznatih americkih i
evropskih strucnjaka za holesterol, kao i s vise stotina licnih istrazivackih
radova na temu holesterola.
Poimence navedene farmaceutske kompanije, prema tvrdnjama autora, izdvajaju
goleme svote novca za dijabolisanje holesterola, te manipuliranjem statistickim
podacima i sirenjem netacnih podataka, otvaraju mogucnost lekarima da veliki
broj korisnika njihovih usluga ucine njihovim trajnim pacijentima.

Hartenbach navodi brojke od 50 do 75 miliona eura po statistici, koje se
prosecno izdvajaju radi prikrivanja i laziranja svih negativnih rezultata i
posledica nasilnog snizavanja holesterola i pokusaja da ga se proglasi
odgovornim za pojavu srcanog infarkta (cinjenica koja se, medutim, ne moze
potvrditi niti jednom znanstveno-medicinskom studijom).
Hartenbach dalje navodi konkretna imena naucnih studija koje su dokazale da
statisticke studije ne prolaze na ispitu naucnih provera.

Zakljucak studije Simvastatin (4-S) u kojoj su ispitane 4444 osobe, glasi:

"Povisen nivo holesterola ne utice na razvitak ateroskleroze niti na srcani
infarkt.
Snizavanje holesterola nema smisla i stoga nije indikovano."

Finska multifaktoralna studija (vise od 2000 ispitanih osoba) pokazuje
"trostruko veci procenat srcanog infarkta i trecinu vise smrtnih slucajeva kod
osoba lecenih lekovima za snizavanje holesterola nego u grupi koja nije lecena".

Helsinska srcana studija I.(1987.) sa 700 ispitanih osoba pokazala je 40% vise
smrtonosnih nuspojava zbog snizavanja holesterola u odnosu na kontrolnu skupinu.
Uz to je zabelezen i porast smrtnih slucajeva od raka izazvanog snizavanjem
holesterola.

Framinghamova studija (4500 osoba), pak, je bezuspesno pokusala dokazati
korisnost lekova za snizavanje holesterola.
Suprotne tome, studija je zabelezila znacajno povecanje umrlih od raka
izazvanog lekovima za snizavanjem holesterola.

Rezultati tih naucnih studija mogu se svesti na nekoliko istih zakljucaka:

1) Holesterol ne utice na razvitak ateroskleroze ili srcanog infarkta.

2) Visoke vrednosti holesterola povezane su s ocekivanim dugim zivotnim vekom
i s niskom ucestaloscu oboljevanja od raka.

3) Snizavanje nivoa holesterola povezano je s mnogobrojnim smrtnim
slucajevima i ucestalom pojavom malignih bolesti.

Unatoc svemu, orijentacijske tablice o visini holesterola i dalje se uskladuju
prema financijskim interesima farmaceuta, tako da se lestvica "normalne"
vrednost holesterola spusta sve nize i nize.
Obzirom da prosecna vrednost za odrasle sirom sveta iznosi 6,5 mmol/l, dok kod
20% stanovnistva ona iznosi 7,8 mmol/l do 9,1 mmol/l (sto je znak povisene
vitalnosti), tim se tablicama veci dio odraslog stanovnistva proglasava bolesnim
i upucuje na lecenje.

Ono sto "oni" ne zele da shvatimo je da je holesterol osnovni sastojak
steroidnih hormona, pa tako i kortizola, dominantnog hormona stresa.

Snizavanjem holesterola dolazi do smanjenja proizvodnje hormona, a time i do
snizavanja dusevnih i fizickih sposobnosti.
Daljnje kontraindikacije snizavanja holesterola mogu biti impotencija
muskaraca, neplodnost zena, smetnje u izgradnji muskulature i kostanog sistema
te poremecena ravnoteze elektrolita sa smrtonosnim srcanim I cirkulacijskim
smetnjama, osobito zbog snizavanja glukoze i nedostatka kalijuma.
Holesterol ucestvuje u celokupnom procesu izmene materije, u uspostavljanju
ravnoteze belancevina, hormona, elektrolita i vitamina te u oslobadanju svih
energetskih supstanci.
Nema ni jedne jedine situacije koja bi mogla opravdati snizavanje nivoa
holesterola.
Naprotiv, svako snizavanje je opasno, cesto, nazalost, i smrtonosno.
(pri tome navodeci literaturu: Apfelbaum, Berger, Hartenbach, Holtmeier,
Immich, Kaltenbach, Newman, Skrabanek, VVorm, Stehbens).

Svoja naucna otkrica i rezultate istrazivanja naposletku je srocio u dokument
koju je dostavio na adrese vise od 100 medicinskih univerzitetskih ustanova,
politicara i medija."