Svet pogovorov - Print Page

Svet pogovorov
http://www.gape.org/cgi-bin/yabb/YaBB.pl General >> Duhovnost in znanost >> Viša biča http://www.gape.org/cgi-bin/yabb/YaBB.pl?num=1107198903 Message started by db on 31.01.2005 at 20:15:03

Title: Viša biča
Post by db on 31.01.2005 at 20:15:03

VIŠA BIČA

Posmatrajuči fenomen žive prirode i objašnjavajuči ga polazeči od mase i naboja, nailazimo na nerazdvojnu vezu živih organizma sa stanjem forme jona.
Prateči njen razvoj u prošlosti dolazimo do jasnih indikacija da je živa priroda u prošlosti kao forma jona na Zemlji prošla kroz svoj maksimum kako kvantitativan tako i kvalitativan. Ovakav pristup daje osnovu za pretpostavku koju sa današnjeg naučnog gledanja nikako ne bismo mogli braniti da je u prošlosti Zemlje, kad je bilo više bioloških vrsta, među tim vrstama bilo i takve koja je po svom kvalitetu prevazilazila čoveka…Postoji dakle osnova z apretpostavku da je u prošlosti zaista postojalo izvesno više živo biče.

Do osnove za ovakvu pretpostavku put nije vodio tragom legendi ni tragom zapisa bilo antičnikim istorijskim , niti tragom fabula religijskih učenja, iako se u njima mogu nači pojedinosti koje više ili manje neposredno govore o »višem biču«. Te i takve pojedinosti o njemu su krajnje kontradiktorne u putpunoj su suprotnosti sa osnovom na na kojoj se temelji današnja nauka, pa stoga nikome i ne pada na pamet da na toj osnovni postavi pretpostavku o postojanju višeg živog biča, jer naučno nije održiva.
Do osnova za ovakvu pretpostavku da je u prošlosti na Zemlji moglo da bude zaista neko više živo biče došlo se novim putem, izgrađenim u celini na bespuču kojim niko nije kročio. Pretpostavka stoji na novoj osnovi, na dvojnosti prirode, dvojnosti koju čini supstanca i energija i koja je sasvim nešto drugo od dvojnosti "materija i energija", kojom se tumači antički dualizam, "dobra i zla", ""jina i janga". Zato bi bila velika greška kad bi, pretpostavljajuči nekadašnje postajanje višeg živog biča, na koje ukazuje nova osnovna kod tumačenja prirode, u tom biču videli doslovno ono i onakvo moguče više živo biče koje opisuju fabule religije.
Ovdje treba odmah reči da više biče iz prošlosti o kome je ovdje reč nema nikakvog oslonca u onome što nalazomo u religiji i zato če o njemu iti govora samo kao logičom detajlu objašnjenja prirode na novoj osnovi. Bude li se pokazalo da tumačenje na novoj osnovi daje potpuniju sliku sveta, bude li se pokazalo da su objašnjenja prirode na toj osnovi zaistabrez kontradikcije, bude li se pokazalo umesnim da u toj slici sveta nađe mesto i neko više živo biče, svakako če biti ukazano i na pojedinosti koje postoje več danas, bilo kao materialni dokazi u obliki arheoloških antičkih ostataka ilikao tragovi u intelektualnoj tradiciji u fabulama legendi i religija. Ali to če biti samo indikacije za potrvđivanje vrednosti i valjanosti pristupa i nove osnove, buduči da za postojanje višeg biča drugačijih materialnih dokaza, uobičajenih u savremenim naučnim pristupima, mođa ipak nema.

Title: Re: Viša biča
Post by db on 31.01.2005 at 20:43:58

ELEKRTOBIOLOGIJA VIŠEG BIČA

Pretpostavke o vrstama živih biča u prošlosti Zemlje kojih danas više nema, zasnivana su na metrijalnim dokazima, ali otkuda pretpostavka o postojanju višeg biča?

Elektrobiološki pristup, koji na dvojnoj osnovi objašnjava prirodu, postavlja za osnovu živih biča cirkulaciju jona - jednostavni spontani zaključeni strujni krug kao poseban oblik periodičnog kretanja koji ih karakteriše. Pojava spontanih elektrobioloških struja je pojava žive prirode i živih organizama onakvih kakvi i danas na Zemlji postoje. No, forma jona, kao obsulutni element nižan za postojanje elektobiloških krugova danas postoji na Zemlji u mnogo manjem udelu celokupne tvari koja gradi Zemlju, nego što je to bio slučaj u prošlosti Zemlje. Zato je opravdana raznovrstnost konfiguracija strujnih krugova i mnogo veči broj prisutnih krugova u prošlosti - u vreme nastajanja živog sveta. Različitost formi elektrobioloških struja označava "šarenilo biloških vrsta" jer svaka specifičnost strujne trase znači druge karakteristike, a to je več nova biološka vrsta. Ipak, kada govorimo o tipovima jednostrukih strujnih krugova, imamo posla sa više ili manje razvijenim organizmima i biljkama kakve i danas susrečemo na Zemlji. No, posmatranjem analogije među planetarnim kruženjem čestica, koga susrečemo kod forma jona i kod elektroneutralne forme materije, sa elektrobiološkim strujama, opažemo da spontane biostruje ne moraju da budu jedino jednostavni strujni krugovi...
Elektrobiološke struje mogu biti lanci spregnutih strujnih krugova, kao što su npr. planetarni sistemi atoma spregnuti u molekule. Umesto jednostrukog strujnog kruga, koji može biti više ili manje komplikovane, inače zaključene "kružne" struje, ovde bismo naišli na "lance" više strujnih krugova međusobno zavisnih i spregnutih tako da se aktivnosti u jednom od njih prenosi i uslovljava aktivnosti u ostalima.
Tvorevinu sa ovakvom spontanom spregnutom strujnom trasom, složenom od više jednostavnih strujnih krugova, ne možemo smatrati živim organizmom u onom smislu u kome posmatramo i objašnjavamo organizme jednostavnom strujnom zamkom. Ali kako se radi o elektrobiološki struji, svakako je treba smatrati živim organizmom. Složenost elektrobiološke zamke kodovog živog organizma ukazuje na izvesnu složeniju građu, svakako pračenu i večim brojem mogučih interakcija unutar ovog organizma a takođe i večim brojem mogučih fenomena kao interakcije organizma sa spoljašnjošču nego što je to slučaj kod organizama sa jednostrukom elektrobiloškom strujom kao osnovom.
Složenost elektrobiološke zamke, tj. strujne trase, iz više osnovnih jednostavnih , spregnutih, čini da ovo više živo biče svakako spada u izvesnu višu biološku grupu. analogijom sa onim što odkrivamo na ovoj novoj osnovi o realnoj prirodi i o biloškim živim bičima u njoj, može se u izvesnom smislu naslutiti i nešto od onih mogučih osobina koje bi karakterisale ovo više biče. Složenija elektrobiološka strujna dinamika je osnova koja mu omogočava bitno viši kvalitet u smislu
- neuporedivo dužev života,
- višeg, čak neuporedivog višeg nivoa razuma,
- sasvim drugačiju osnovnu održavanje a i
- rugačije razmnožavanje,
nego što je kod običnih živih biča.

*[Prednosti pred ostalim običnim živim bičima i njegov viši kvalitet zasnovani su na osnovi koju poredstavlja viši udeo forme jna u tvorevini Zemlje. Forma jona i njeno stanje kao opšti apsolutni uslov, predstavlja ograničenje i za više biče. Rušenjem ove osnove , tj. smanjenjem udela forme jona porušena je osnova za postojanje višeg živog biča i ono je moralo da nestane sa Zemlje. Zbog toga je i pored savršenstva u poređaju sa ostalim običnim živim bičima ono ipak nestalo pre njih.]*

Ako sledimo oblike kretanja kao osnovu za razlike formi tvorevina dolazimo do elektrobiološke struje u jednostrukuj zamki kao osnovi današnjih živih biča. Složena elektrobiloška strujna trasa, složena iz jednostrukih zamki, analogno složenoj mikroplanetarnoj konfiguraciji molekula sestavljenog iz mikroplanetranih atoma, pripada tvorevini koja bi mogla da bude više živo biče.

*[Ovako složenu strujnu zamku ne možemo očekivati u budučnosti kao rezultat budučeg razvoja na Zemlji jer forma jona, kao osnova na kojoj baziraju elekrtobiološki strujni krugovi, vremenom postepeno nestaje. U prošlosti Zemlje, kad je ova bil amnogo prisutnija, bili su ostvareni uslovi i za nastanak ovakvih složenih strujnih kretanja, pa je ovakvo moguče više živo biče svakako samo stvar prošlosti]*

Elektrobiološko objašnjenje ukazuje na spregnutu strujnu trasu biostruje kao osnovu višeg živog biča. Ova je kompleksnija buduči da je spregnuta iz elementarnijih struja, no ne jednostavnim adicijom cikličnih zamki več lancem indukciono spregnutih pojedinačnih prstenova međusobno povezanih električnom strujnom zavisnoču. Složenija osnova višeg biča, prema onome kako elektrobiologija tumači organizam i objašnjava fenomene u njemu, obezbeđuje bitnu kvalititativnu razliku višeg biča od običnih biča.
Prekid cirkulacije naboja jedinstvenom zamkom kod običnih živih biča, znači jedino njihovu smrt. Međutim, prekid cirkulacije naboja jednom zamkom kod višeg biča nije moguč jer ga elektroaktivnost u drugim zamkama obnovi te ova i dalje traje. Zato je

- kod višeg živog biča život neuporedivo duži...

Jednostavna strujna zamka kod običnih živih biča jednom delom elektronske struje stvara komplikovanu putanju mozgom i omogučava običnim živim bičima, koja ovu specifičnost poseduju, izvjestan stepen razuma. Nema sumnje da je ovaj razum od svih običnih živih biča mođda upravo kod čovjeka najrazvijeni, iako čovek sam, kao pojedinački primerak običnog živog biča, nije največi.

Složene strujne zamke višeg živog biča svakako su ovome omugučevale daleko širu bazu za one efekte koje kod človeka nazivamo razumom. Zato se može očekivati

- neuporedivo visok nivo razuma kod višeg biča

Složena strujna zamka kao osnova mogla mu je omogučavati spontano odžavanje vlastite populacije naboja koja je, uz viši opči stepen jonizovanosti na Zemlji, bila dovoljna da se organizam održava bez uzimanja hrane, pa se zato može očekivati da je

- više živo biče moglo živei bez uzimanja hrane

Kako ove moguče karakteristike višeg živog biča uglavnom, odražavaju elekrtični karakter, njegova konstitucija je mogla biti mnogo drugačija nego što je to slučaj kod ostalih živih organizama. Ovo je moglo biti bez kostiju pa je razumljivo da nema arheoloških ostataka koji bi se dovodili u vezu sa njim.

*[U atičkom tekstu Tao Te Čing susrečemo deo (pogl. LXXVI) koje govori o "čvrstoči" kao delu smrti i o "mekoči" kao delu "života". Ako se ne pridržavamo doslovnog značenja i komentara i fabule, onda "čvrstinu" možemo razumeti simbolom smrtnosti imajuči pritom u vidu neživu prirodu i obične žive organizme koji zbog čvrstine u svojem skeletu i kostima "imaju" elemente smrtnosti.
"Mekoča" sugeriše značenje "života" možda pravo u tome smislu "otsutnost kostiju i skeleta" kojom bi se odlikovala viša biča kao dugoživa - besmrtna u poređenju sa običnim.
Zapis o "čvrstoči" kao dleu smrti i o "mekoči" kao dleu života dobije znaćenje autentične poruke o nekadašnjoj prirodnoj ISTINI biološkoj vrsti ljudi i viših biča kao i njihovoj bitni razlici (ljudi I Mudrac... u istom delu).
Ova činjenica, koja če kasnijim rodovima biti nepoznata a svakako od velikog značaja za njih, zapisana je nekada u dalekoj prošlosti i ostavljena u obliki intelektualnog nasleđa. Očuvana je hiljadama godinama kao veliki tekst u nadi da če njegova poruka jednom biti odgonetnuta. Ljudi, jednom, pre ili kasnije, neče moči više da prolaze mimo toga i morače da shvate takvu daleku prošlost.]*

Složena strujna strasa višeg živog biča predstavlja viši kvalitet u poređenju sa pojedinačnim zamkama pa se ože očekivati da

- više živo biče poseduje niz sposobnsti

neuporedivih sa sposobnostima običnih organizama.

VIŠE BIČE - NEKADAŠNJA REALNOST

Danas postoje mnoge indikacije čak i materialni dokazi koji protivreče verovanju i objašnjavanju razvoja sadašnje civilizacije kao spontane nadgradnje opšte baze koju čine sve ostale biološke vrste.

se nadaljuje

Title: Re: Viša biča
Post by db on 10.02.2005 at 17:29:40

VIŠE BIČE - NEKADAŠNJA REALNOST

Danas postoje mnoge indikacije čak i materialni dokazi koji protivreče verovanju i objašnjavanju razvoja sadašnje civilizacije kao spontane nadgradnje opšte baze koju čine sve ostale biološke vrste. Na osnovu današnjeg shvatanja razvoja ljudske vrste več u nedavnoj prošlosti nailazimo na krajnje primitivne pretke kojima ne bi mogli biti pripisanisvi poznati materialni ostaci prastarih kultura iz antike. Proces "neprestanog usavršavanja", koji je doveo do "nastanka savremenog čoveka iz nižih vrsta", svakako bi morao biti pračen i nastankom možda još kojih nižih vrsta iz još nižih. Takođe ostaje otvoreno pitanje ljudskih rasa koje kao specifičnosti unutar jedne jedine biološke vrste pokazuju veču "otpornost" na promene nego što je pokazuje čitava ljudska biološka vrsta koja "je nastala u celini od primitivnijih vrsta". Otkuda vode poreklo ljudske rase i kako su one nastale?
Tamo gde se gubi trag preteča savremene civilizacije, ne možemo sa sigurnošču govoriti o arheološkim ostacima najdavnijih vremena kao o predmetima "naših predaka", a da pritom ne bismo dobro vodili računa i o višom živom bičom koje bi još tada moglo da postoji. U nalazima koji nas zbunjuju, možda, upravo susrečemo ostatke dvaju različitih porekla, predaka današnjeg čoveka i tragove višeg biča.
Vezivanje mnogih detalja za visoki nivo poznavanje astronomije u ono doba povlači logično pitanje: Čemu bi služilo to znanje primitivnom pretku? Kako bi uopšte on bio u stanju da dođe do tog znanja? Objašnjenje, koje primitivnom pretku pripisuje precizno poznavanje astronomije kao neophodno za njegov tadašnji "nivo poljeprivrede" nije uverljivo kad se zna da danas u dvadesetom veku, velik avečina čovečanstva, za bavljenje poljeprivredom ne koristi astronomiju na takav način.

Neposredni predak današnjeg čoveka možda nikada nije o astronomiji mogao da zna bilo šta, niti mu je to znanje bilo kada u prošlosti uopšte trebalo. Pa ipak, skoro vsaka starija arheološka skupina se dovodi u vezu i tumači upravo oslanjajuči se na astronomiju! Čemu to?
Primitivna zemljoradnja, ako uopšte može da se nazove zemljoradnjom, nije mogla da prisili tadašnjog čoveka da se udubi u proučavanje astronomije kako bi naučio da meri vreme tačno u sekundu i da određuje položaj planeta, položaj Sunca, kako bi odredio vreme setve ili vreme žetve!

Takođe - žrtvovanje bogovima, rituali i obredi koji se olako pripisuju antičkom primitivnom pretku čoveka, da bi se time objasnile mnoge pojedinosti, pretpostavlja visoku svest tadašnjog čoveka. A ono što otkrivamo, bilo na Istoku bilo na Zapadu, pokazuje neobjašnjivu sličnost.
Velika, ogromna zdanja uz koja se neophodno nalazi grobovi.
Piramide i grobovi, kako u Africi tako u Aziji, a isto tako i u Americi, sve približno iz istog davnog doba...
Kao da je sva ta prastara arhitektura koju susrečemo u ona doba bila namenjena mrtvima. Kao da je človek tada živeo zato da bi umirao i kao da je sama smrt bila osnovni i jedini cilj ljudi onih vremena. Zašto to? Danas to objašnjavamo tadašnjim neznanjem i primitivnošču zbog kojih je "predak današnjeg čoveka negovao kult raznih božanstava" i trudio se da im "žrtvama izazove naklonost". Ali, ako je u stanju da umrlog tako mumifikuje da se očuva hiljadama godina, što je i danas nerešiv problem, ako je u stanju da se toliko posveti žrtvovanju bogovima da sva zaostavština, koju danas nalazimo, predstavlja jedino svetišta, onda možda mnogo grešimo što ga uopšte smatramo primitivnim?
Ali on, predak savremenog čoveka u antici, bio je bez svake sumnje primitivan, čak krajnje primitivan.

Otkuda onda uopšte tragovi visoke civilizacije?

Title: Re: Viša biča
Post by Kali on 11.02.2005 at 21:52:27

Title: Re: Viša biča
Post by db on 23.02.2005 at 11:33:40

PREDANTIČNI ČOVEK

U usmenom i pismenom nasleđu, čitavoj savremenoj intelektualnoj tradiciji, nailazimo na mnoštvo poruka, zapisa, verovanja, obreda i njohovog tumačenja koja nasuprot naučno dokazanim saznanjima i dan-danas govore o uzvišenom tvorcu čoveka i čitave prirode.
Na Zemlji danas nema ni najmanje zajednice koja ne bi poznavala neko verovanje, a nema verovanja koje ne bi imalo nekog svog uzvišenog kreatora, jednog ili više njih. Nema kutka na Zemlji gde ne bi postojali oblici verovanja u uzvišeno biče, a nema niti najmanje naučne osnove da takvo biče postoji, ili da je ikada postojalo...
Otkuda takva protivrečnost unutar intelektualne tradicije, ako to uzvišeno biče ne bi imalo izvor u realnoj objektivnoj realnosti?
Kakvo bi inače moglo biti objašnjenje ove dileme u okviru realno postoječe prirode, ako to več ne bi bilo njegovo realno postojanje nekada u prirodi?
Nova osnova tumačenja realne prirode daje oslonac za pretpostavku da je u prošlosti moglo postajati živo biče mnogo viših kvalitativnih odlika negodanašnji čovek. Ista osnovai oslonac za ovakvu pretpostavku jasno ukazuje i na razloge za nastanak ovog višog biča. Stoga nije nimalo neosnovano načiniti i taj preostali korak u istom smeru, pretpostaviti postojanje višeg živog biča u proščosti, pretpostaviti njegov nestanak sa Zemlje i u takvim uslovima tumačiti prošlost i život na Zemlji.

Ako več imamo mogučnost da na osnovi koja objašnjava realno postoječu prirodu predpostavimo postojanje višeg biča, stvar je drgačija.
Čovek je živeo kao savremenik živih biča od kojih su neka bila i mnogo razvijenija od njega. Jedno od njih je bil i "više živo biče", koje je intelektualnim osobinama daleko prevazilazilo čoveka, pa je čitava predantička prošlost čoveka bila podređena njegovom višem kvalitetu. Ljudi su ona živeli u senci višeg biča pa ma kako da su u njemu videli svog zaštitnika, dobrotvora, svog "dobrog boga", od koga su zavisli i kome su dugovali za svoj život, dugovali su mu i za smrt. Sve ono što je u običajima, koje u antici nalazimo otkrivajuči arheološka nalazišta, povezano sa obredima, predstavlja samo jedan daleki odraz više ili manje autentične nekadašnje životne istine.
Pretpostavljajuči realnost postojanja višeg biča, čovek po prvi put od kako postoji zatiče sebe na mestu koje mu ne pripada, zato "silazi sa vodečeg mesta u prirodi" i za trenutak ga prepušta bišem biču. Prepušta vodeče mesto tada i od tada.
Da bi danas razumeli pojedine relacije među živim bičem toga doba, neka mi oprostili ljudska sujeta na nužnim upoređivanjem. Naš davni predak, čovek iz onog doba, pokazivače se u ulozi koju danas ima koka nosilja u farmama kokoši. Razlika između višeg živog biča i čoveka onog vremena, u intelektualnom smislu, mogla bi biti mnogo veča no što je danas između čoveka i kokoši . Grozno i neukusno upoređenje, ali nužno za moguču pravu sliku stvari.
Kako i dans u okviru običnih organizama - jednostrukih elektobioloških struja - postoje znatne razlike u formama koje nisu srazmerne odnosu intelektualnih sposobnosti, npr. mnogo veči slon ili konj ili govedo na jednoj strani i mnogo manji, a znatno "intelektualniji" čovek na drugoj strani, o razlikama u građi i obliki među čovekom i višem biču je teško bilo što reči, mada bi se višem biču moglo pripisati nešto veča forma. Nesporno je svakako to da je više biče, buduči da mu je elektobiološka strujna mreža spregnuta i mnogo savršenija, jer odgovara mnogo boljim osnovnim uslovima, stanju forme jona tada, građeno mnogo razvijenjim elektromrežom, koja čini osnovu razuma i mišljenja. Zato je ono na na neuporedivo višem intelektualnom nivou, sa tako visoko razvijenim razumom u poređenju sa čovekom da ovaj nije u stanju da shvati svoj pravi položaj i svoju podređenost. Zato prava istorija ljudi jedino može da ima početak samo od onog trenutka kad je sa Zemlje nestalo i poslednje više živo biče i kad je čovek ostao sam prepušten sebi da kao najrazvijeni stvor od tada dalje zauzima "vodeče mesto" u prirodi.

Do tada je čovek bio u ulogama koje se danas jedva mogu naslučivati. Ipak je to svakako bila potpuna podređenost čoveka višem biču, za koju čovek nije mogao da prozre razloge. Razum, koji je čovek kao živo biče posedivao, nije mu omogučavao da shvati i razume ono što se ticalo višeg živog biča i njegovog intelekta. Superiornost koju je u tadašnjoj živoj prirodi pokazivalo ovo biče ostala je u neizbrisivom sečanju ljudi.
Njegova drugačija elektrobiologija činila ga je umnogome različitim od ostalih živih biča, a posebno u pogledu održavanja organizma i očuvanja vitalnosti. Više biče se nije održavalo uzimanjem hrane. Tako, nije bilo konkurent u borbi za hranom ostalim običnim živim bičima, pa ni človeku.